Najbolji srpski tim u poslednje tri godine doživeo četvrti poraz u Grupi H, drugi od Brage za dve nedelje (0:1) i oprostio se od evropskih ambicija


Crno-beli evropski san se raspršio. Srpski šampion je nedorastao eliti, ali, pokazalo se, i protivniku, koji će po svemu sudeći, nastaviti takmičenje u Ligi Evrope – Bragi, realno gledano, ekipi daleko skromnijih mogućnosti od ostalih članova Grupe H Lige šampiona, Arsenala i Šahtjora.
U četvrtom kolu Partizan je doživeo i četvrti poraz, drugi u Humskoj – 0:1 (0:1).
Partizan je četiri sezone zaredom (ako se izuzme 2007/08 kada ga je UEFA kaznila) učesnik grupnih faza evropskih takmičenja, ali u 17 utakmica samo je dva puta izbegao poraz – protiv Livorna (1:1) i Šahtjora pre nepunih godinu dana (1:0) u duelu koji nije imao uticaj na rasplet u grupi Lige Evrope.
Ludo hrabar je bio trener Partizana Aleksandar Stanojević kada je na megdan Bragi poslao tim sa trojicom napadača, odnosno petoricom igrača sa ofanzivnim afinitetima. Želeo je da startnom agresijom, uz pomoć buke sa tribina, njegovi fudbaleri „na brzinu“ slome otpor zbunjenih gostiju. Nešto kao što su crno-beli uradili protiv Fenerbahčea pre dve godine (dali dva gola u ranoj fazi, a mogli i treći) ili kao nedavno protiv Arsenala protiv kojeg su utakmicu počeli baš bezobrazno.
Međutim, sve se završilo na Stanojevićevim i željama armije crno-belih navijača.
Učenici Domingosa Pasijense kao odlikaši odrađivali su zadatke bez greške. Stajali su blizu protivničkih igrača, nisu im davali da dišu, taktički su bili besprekorno postavljeni… Bez problema su neutralisali atake Partizana.
Doduše, nisu pokazivali pretenzije ka golu domaćina, čekali su poklone, kojih je bilo na pretek, da organizuju kontranapad.
Crno-beli nisu imali rešenja u napadu, ko god da je imao loptu nije imao slobodnog saigrača da ga uposli… Kada bi se neko i otkrio, kao po pravilu, sledila je greška u dodavanju.
Nemoć je reč koja najbolje oslikava igru srpskog šampiona u prvom poluvremenu.
I zvižduci sa svih tribina, osim južne, koji su počeli već na isteku pola sata igre, govore o beznađu kod navijača.
U takvoj konstalaciji snaga, Braga je povela, ponovo posle prekida, kao i dve nedelje ranije na svom terenu – 35. minut. Strelac Moiseš, koji je iskoristio uspavanost cele odbrane i golmana Stojkovića.
Šta god da je Stanojević rekao igračima u poluvremenu rezultiralo je odvažnijom, žešćom igrom, doduše i dalje uz dosta grešaka.
Šansa za Ivicu Ilieva (praktično prva za Partizan na utakmici) i šut Radosava Petrovića iz daljine su sve iole konkretno što su crno-beli učinili u 15-ak minuta drugog poluvremena koliko je trajala njihova ofanziva.
Snage im je ponestajalo, a s obzirom na to da goste nije zanimalo da ozbiljnije krenu u napad, i dalje su držali loptu u svom posedu, ali granitna odbrana debitanta u Ligi šampiona ostajala je bez pukotine.
Čak i kada se u finišu Partizan još jednom drznuo – Moreira se našao u prilici, ali je „rupu zapušio“ golman Felipe.
I tako se završila još jedna crno-bela odiseja u Evropi… Uz zvižduke… Naravno, osim sa Juga.
Partizanu preostaje da odradi posao protiv Šahtjora i Arsenala, ali i da prethodno arhivira boravak u evropskom društvu najboljih, i posveti se borbama na domaćim frontovima. Tu je, za sada, i dalje glavni.